Eto, neki dan pisah o pivskom svecu, a danas čujem da je pivo na posredan način ubilo čovjeka. Naime, Karlovčanin, otrovan ugljičnim dioksidom iz otpadnih voda pivovare, umro je....! Pokoj mu duši!

Nego, nisam mislio pisati o tome, već me nešto drugo škaklja po mozgu. Naime, doleti jučer k'o furija kod mene moj rođak Krešo, očito jako potresen i iživciran:

-Kaj je bilo?- pitam ja u strahu da mi zadihanog rođu nedajbože ne čopi srce.

-Pa te ženske nisu normalne!- cijedi on kroz zube zajedno sa slinom koja mu curi od bijesa.

-Od kud ti sad ženske na pameti, moj Krešo?

-Idem ti ja iz videokluba, kad na sred trga sedi treba i lufta cice!

-Lufta cice?

-Da, LUF-TA CI-CE - slovka Krešo k'o da je upravo stigao iz SUVAG-a.

-Kaj neki photo session?- počinjem se ja istinski brinuti za Krešu kod kojeg nazirem tektonske promjene u moralnom kodu.

-Vraga foto sešn, komad ima najmanje tri banke i ni'ko ju normalan ne bi htel fotkat za neki sešn!- Krešo će s izrazom lica čovjeka koji je upravo zagrizao, s oproštenjem, drek.

-No, govori!- sad već postajem nervozno radoznao.

-Ma babac ti je izvadila klinca iz kolica, digla bluzu, a ispod ... bez ičega – prepričava Krešo žarom svjedoka upravo obavljene pljačke državnog trezora – bradavice joj izgledaju...bljak...ko vime od .....znaš već.....- zastajkuje od gađenja - ljudi prolaze, a mali dudla! To...bijelo mu se cijedi po ... gubici! Užas!

Polako prestajem brinuti za rođaka jer počinjem shvaćati da se ipak nisu dogodile tektonske promjene u njegovom moralnom kodu, već je u pitanju od ustajalosti usmrđena gadost kolektivnog licemjerja.

-No, dobro, pusti to- naizgled skrećem s teme –nego od kud ti ono ideš, kaj si reko?-

-Iz videokluba, zakaj?- pomalo će Krešo uvrijeđeno budući da sam očito nezainteresiran za njegovu brigu o moralnom stanju nacije.

-Pa mislim, koji si film posudio?

Ozarenih očiju pokazuje mi DVD na čijoj se naslovnici šepure tri poprsjem preobdarene djeve stavljene iza zatvorskih rešetaka!

-Boobcage- veli on pružajući još uvijek prema meni DVD ponosno kao da mi pokazuje diplomu s Oxforda, a onda se odjednom pretvorio u statuu, sinulo mu! U tih nekoliko trenutaka zaustavljenog vremena neodoljivo me podsjetio na kip slobode koji na ulasku u svijet ćudoređa čuva luku iluzija zaklonjenu od orkanskih vjetrova savjesti, samokritike, moralnih nedoumica .....

-Odi v rit!- okrene se i ode.

Ne znam zašto, al' upravo mi tada padne na pamet paket pun staklenih čaša na kojem je velikim tiskanim slovima napisano «THIS SIDE UP», zamislite što bi se dogodilo s čašama kad ne bi uzeli u obzir to upozorenje?

Mi smo naš paket već odavno okrenuli naopako, UP SIDE DOWN!