Proljeće je. ...»a u meni nemir»....buuuaaaa....! Sve je tako novo, nježno, propupalo. Pjesnici bi snivali: «budi se život, duše se ispunjaju mirisom sreće i bla...bla...bla...»! Mene to jednostavno ne inspirira. Happy sam i nemam se potrebe zamarati razmišljanjem o djedovima koji ne prepoznaju svoje unuke, krađama «mojih» novaca kroz poreze i dijamante, premijerovom kilažom ili Poljakinjom koja je dobila presudu jer su ju prisilili da rodi dijete, a zbog porođaja je, sirota, oslijepila (pa ni ja ne vidim dalje od metar i pol, a ne tražim od nikoga 25000 eura). Sva je sreća da me Krešo uvijek pogodi tamo gdje sam najtanji pa priča nekako probije.

aaaaaaaaaa......uuuaaaaa......bf...bf.....hrrrrrrrrr.....aaaaaeeeee........sorry.......samo da obrišem usta.......... Upravo sam povratio... Srećom kakam i imam laptop na koljenima pa mi je školjka odmah iza guzice. Mali je problem predstavljala spoznaja da mlaz koji curi po kakici neminovno istu odbija prema mojemu njegovanom licu, ali kaže naš narod «sila Boga ne moli»! No dosta naturalizma (da si ne bi i ja, k'o neki, umislio da sam Zola npr.) Nego, hajmo mi o uzroku moje želučane neugode.

Prije otprilike pola sata začujem ja omiljenu glazbu mog omiljenog klasičara u izvedbi orkestra koji obično svoje usluge pruža i lampicama s božićne jelke, na omiljenom zamjenskom mobitelu. (jer mi je MDA već mjesec dana na popravku)

-Ej!- kaže Krešo preko telefona bez «halo, bok stari, Krešo je» jer bi sve te formalnosti vjerojatno relativizirale njegovu ekspresiju.

-Kaj je bilo?- naime, moram nekako započeti konverzaciju. Priznat ćete da je «ej« premalo za bilo kakav suvisli početak.

-Si videl kak će naguzit pivovaru! Mislim, žal mi je Heinekena jer mi je to, znaš već, najbolja piva, ...ali ljudi hoće isfurat istinu ...... – zastaje očekujući da ga prekinem potpitanjem.

-Ček, ček, koji ljudi, koja pivovara?- znam ja na što on cilja, ali imam osjećaj da očekuje pitanje na koje će odgovoriti kako je prenespretno sve to ispričati preko telefona i stoga bi najbolje bilo «da se nađemo na pivi».

-Ma glupo mi je sve to pričat prek telefona, a vidim da nisi niš čul, pa bi bilo najbolje da se nađemo na pivi.- zadnja riječ ga je odala na sasvim očekivan način jer mu je u tom trenutku piva očito bila važnija od sve svjetske nevolje.

-Ok, za deset minuta u VG-u?

-Stižem! tu tuuuu....tu tuuuu......

Čekam ja Krešu i čitam u novinama pitanja zastupnika Hrvatskog sabora na aktualnom satu. Između ostalih dragulja iz ogrlice zastupničkih umotvorina zasjaji i ovaj: «Kad će povjerenstvo donijeti odluku o sadržaju seksualne edukacije?» (nacionalno pitanje za koje bi neizostavno morali raspisati referendum, u NATO možemo i bez te formalnosti, ali seks u školi....!)......samo malo....ma...trenutno sam se zbunio jer mi se učinilo da čitam zapisnik sa sata razredne zajednice pubertetom ošinutih osnovnoškolaca. No, vjerojatno zastupnike brinu puno ozbiljnije stvari od običnog seksa u školi, sigurno se radi o prenesenom značenju. Zasigurno Mariju Lugarić brine sva ona mentalna je.....a koja se svakodnevno događa odraslim i poluodraslim građanima, pa možda želi predložiti da se svima nama operativnim zahvatom ugradi dodatna rupa u glavi kako bi bez velikih trauma doživljavali politička silovanja, a za što već sada treba educirati najmlađe naraštaje.

Nisam ja vremenska picajzla koja insistira na atomskoj točnosti, već mi je birc na prstomet od kuće pa sam zato stigao prije rođaka. Iščekujući ga, virnem kroz prozor i gle! Krešo je usred svađe s vlasnikom rotvajlera koji je do tada uredno promatrao kako na nebu nestaje trag aviona, dok je njegov mišićavi ljubimac ostavljao svoj smrdljivi otisak na gradskom zelenilu. No, ubrzo je Krešo shvatio da se argumenti nalaze u puno jačim čeljustima nego što su njegove, te je u posljednji čas uletio u sigurno utočište lokalnog kafića uz bučni udarac mišićave zvijeri o rasklimano staklo ulaznih vrata. Bolje bi bilo da se u vrata zaletio gazda nego jadni pas budući da će životinja možda dobiti potres mozga, a gazdi se po svemu sudeći ionako nema što potresti (tu sam foru pokupio od frenda koji je nedavno razbio glavu).

-Puf pant- otpuhuje Krešo poput Bob Rocka. Sa šanka, u letu, uzima pripremljeno pivo i sjeda za stol.

-Si videl krelca! Idijot neodgojeni! Tak si može pasja govna na travi ostavljat tam od kud je došel.

-Jebote, Šokre, pa Jandraš je unatrag dvajs kolena Turopolec.

-......... ma je, sigurno su ga starcima zamenili u bolnici.- potresen spoznajom da i Turopoljci mogu biti odvratni i neodgojeni, brže prelazi na stvar.

-Ma ono kaj je onaj frajer umrl od trovanja....sad su njegovi dobro zagrizli i oće isterat pravdu.- hrani se Krešo patnjom malog čovjeka.

-Kak hoće isterat pravdu, kaj nisu rekli da se budu nagodili s pivovarom.

-Jesu oni rekli da se budu nagodili, al ak ne budu uspeli onda ih budu tužili. Vele da ih ne zanima lova neg samo hoće saznat istinu. Lova im, vele, ionak nemre zamenit oca i muža- Krešo priča s vidljivim divljenjem prema ljudima gladnim gole istine.

-Čekaj, tu mi nekaj ne štima!

-Odi v rit, kaj ti pak sad ne štima. Ne štima ti kad je neko nepošten, sad ti ne štima kad se ljudi zauzimaju za istinu, kaj tebi štima.- počinje Krešo Brzo gutati pivo, jer mu se, izgleda, čini da razgovor neće ići željenim smjerom, te da će uskoro iživciran napustiti palubu.

-A, čekaj, ......ak se nagode onda im stari nebu važniji od love?

-.......znaš kaj......ti i tvoja filozofija.....pi si sam pivu, a ja idem od kud sam i došel.- čuo sam ga da je u odlasku kroz zube procijedio «u PM». Izlazeći van zalupio je vratima stvorivši tako veću buku nego što ju je proizveo nedavni sudar psa i staklene prepreke. Popio sam, platio svoju i Krešinu pivu i potrčao kući. ..... Znate zbog čega. Uz put mi je pao na pamet Genscherov žuti pulover i njegov rođendan na koji je Sanader zakasnio spašavajući bebu sa začepljenom vratnom žilom. Sad će valjda porezni obveznici morati biti zahvalni premijeru i vladi jer su im ovi omogućili da kroz porez, svojim prilozima za avion, participiraju u spašavanju ljudskih života. Pali su mi napamet i nevidljivi dijamanti i aktualni sat i slijepa Poljakinja i djed kojem je svejedno čije dijete je uzeo iz vrtića jer ga ionako sutra vrača natrag............ Kad ti se sve to promiješa, proljev i riganje su samo pitanje trenutka.

..........sjedim i pjevam -Proljev će, ej, a u meni nemir...... –