opet umiru ljudi …
opet … u nemiru ćudi
budi se iz njihovih grudi
ludi poriv za smrću
opet krv srču oholi
opet se u grču voli
goli podanik boli …
i moli za manje gorčine
bludeć' rubom divljine …
žudeć' za mrvom tišine …
evo me … OPET! :)
Izgubljeni romantik (naivac) koji se jedva .. i ne uvijek ... odupire prevladavajućoj ironiji i cinizmu!
*BLOGSMISLICA*
